Imovina

Imovina u postupku nasleđivanja – šta se nasleđuje?

Kada neko premine, ostaje njegova zaostavština – skup prava, obaveza i stvari koje čine imovinu ostavioca. U naslednom pravu, imovina se posmatra u širem smislu i obuhvata sve što može imati ekonomsku vrednost i preći na naslednike.

Zaostavštinu čine kako prava, tako i obaveze koje nisu lično vezane za ostavioca (npr. dugovi), a zakon jasno propisuje šta može biti predmet nasledstva. U nastavku predstavljamo najčešće oblike imovine koji se pojavljuju u postupku nasleđivanja.

Nepokretna imovina (legalna, nelegalna,
u postupku legalizacije)

Nepokretnosti su najčešći i najvredniji deo zaostavštine. To su kuće, stanovi, vikendice, poslovni prostori, zemljišta, itd. Pravno gledano, naslediti se može samo ono što je pravno priznato kao vlasništvo.

Legalne nepokretnosti (upisane u katastar na ime ostavioca) bez problema ulaze u ostavinsku masu.
Nelegalne građevine, tj. objekti bez dozvole, ne upisuju se u katastar i ne priznaju se u pravnom prometu, ali se mogu naslediti kao faktička imovina, uz ograničenja.
Objekti u postupku legalizacije su specifični – mogu se naslediti, ali naslednici nastavljaju postupak legalizacije, što može uticati na vrednost i pravnu sigurnost te imovine.

Važno je proveriti status svake nepokretnosti pre nasleđivanja.

Novac – gotov novac i novac na računu

Novac se nasleđuje u dve osnovne forme:

Gotov novac koji ostavilac poseduje u trenutku smrti (u kući, sefu i slično). Naslednici ga mogu popisati i evidentirati kada dođe vreme za ostavinski postupak.
Novac na računu u banci – u momentu smrti, banka blokira račun. Naslednici ostvaruju pravo na sredstva tek po pravosnažnosti rešenja o nasledstvu.

Bitno je znati da naslednici nemaju pravo da pre donošenja rešenja podižu novac s računa, osim ako su ovlašćeni korisnici (što ne znači automatski i naslednici).

Penzije

Penzija ostavioca se ne nasleđuje, ali naslednici mogu ostvariti određena prava iz penzijskog osiguranja.

Neisplaćena penzija za mesec smrti pripada naslednicima i ulazi u ostavinu.
Porodična penzija nije nasledno pravo, već pravo iz socijalnog osiguranja. Mogu je ostvariti supružnici, deca i drugi članovi domaćinstva ako ispunjavaju uslove Zakona o PIO (npr. godine, nesposobnost za rad, školovanje i sl.).

Dakle, ne nasleđuje se “penzija” kao takva, već pravo na određene naknade koje preživeli članovi mogu ostvariti.

Zlato i umetnine

Zlato i umetnine se smatraju pokretnim stvarima i ulaze u zaostavštinu:

Zlato – u vidu zlatnika, poluga, nakita – procenjuje se po tržišnoj vrednosti.
Umetnine – slike, skulpture, kolekcionarski predmeti – takođe se procenjuju, a mogu zahtevati veštačenje zbog procene autentičnosti i vrednosti.

Problem može nastati ako naslednici nisu svesni postojanja ovakvih stvari, jer često nisu upisane u registre. Zbog toga je preporučljivo da se obavi detaljan popis zaostavštine, uključujući sve vredne predmete.

Osiguranja

Postoje različite vrste osiguranja, a u naslednopravnom smislu najbitnija su životna osiguranja.

Ako je u polisi naveden korisnik (npr. supružnik ili dete), sredstva iz osiguranja ne ulaze u nasledstvo, već pripadaju direktno tom licu.
Ako nije imenovan korisnik, iznos osiguranja ulazi u zaostavštinu i raspodeljuje se naslednicima po zakonu ili po odredbama koje ima važeći testament.

Kod imovinskih osiguranja (npr. osigurana kuća), ne nasleđuje se sama polisa, već se ona obnavlja ili raskida po izboru naslednika kao novih vlasnika imovine.

Nasleđivanje imovine je složen proces, a priroda i status konkretnih dobara mogu znatno uticati na prava naslednika. Zato je pravna pomoć u ostavinskom postupku od velike važnosti – kako bi se utvrdila stvarna masa zaostavštine i izbegli eventualni sporovi među naslednicima.