Ukoliko ste se ikada interesovali za zaveštanje (testament) verovatno znate da je najjednostavnija forma svojeručni testament – kada rukom napišete i potpišete svoju poslednju volju, pri čemu je poželjno da navedete i datum.
Prva zamka ovakve forme za nekog ko nije dovoljno informisan je da tekst zaveštanja otkuca na računaru (ili ranije na pisaćoj mašini) i onda ga potpiše. Takvo zaveštanje ne proizvodi pravno dejstvo, jer nije predviđeno u zakonu. Da bi odštampani testament bio punovažan potrebno je da ga potpišu i dva svedoka i onda je to druga forma – zaveštanje pred svedocima.
Vratimo se svojeručnom zaveštanju – ako smo izbegli prvu zamku, sledeća je neretko predrasuda da je takvo zaveštanje nedovoljno formalno ili ozbiljno i da bez nadležnog organa koji bi takvo zaveštanje overio (ili bar svedoka) nema pravnu snagu. To je netačno, ukoliko je zaveštanje u celosti svojeručno napisano, potpisano i sigurnosti radi stavljen datum – ono jeste punovažno. Dodatno je neophodno da sadržina bude dozvoljena i u skladu sa zakonom, što znači da ostavilac ne može da raspolaže nečim što nema, niti sme da povredi prava nužnih naslednika.
Na kraju – stvar o kojoj malo ko razmišlja – koliko često danas pišete? Živimo u digitalnom vremenu gde se komunikacija odvija mahom preko telefona ili kompjutera, a izgubilo se pisanje pisama, razglednica, dnevnika i slično. To dovodi do problema kako nakon smrti zaveštaoca utvrditi da je to baš njegov rukopis? Nije dovoljno imati samo potpise s ugovora sa mobilnim operaterima, na ličnim dokumentima ili, u boljem slučaju, neki spisak za kupovinu, već je potreban ozbiljniji i temeljniji uzorak napisanog teksta odakle se može utvrditi rukopis i kako je zaveštalac pisao sva slova, koje je pismo češće (ili isključivo) koristio itd.
Zaključak – svojeručno zaveštanje je sigurno ako koliko toliko redovno pišete i ako se ima iz čega dokazati da je to vaš rukopis. Ova forma vam daje apsolutnu privatnost – nikom ne morate objašnjavati svoje odluke, pravdati se i bez tuđeg uticaja možete raspodeliti imovinu prema svojim željama.
autor: adv. Maksim Milošević