Nasledno pravo određuje ko stupa na mesto umrlog i u kojoj meri. Zakon poznaje nasledne redove – unapred utvrđene grupe lica koje dolaze u obzir za nasledstvo. Prvi red ima prednost u odnosu na drugi, drugi u odnosu na treći i tako redom. Tek ako nema naslednika iz prethodnog reda, u nasledstvo ulaze oni iz narednog.
Kada preminula osoba nije ostavila testament, do raspodele imovine dolazi na osnovu zakona. Ukupno su predviđena četiri nasledna reda, a u slučaju da nijedan naslednik ne postoji, imovina prelazi u vlasništvo Republike Srbije.
Zakonom se prvenstveno uređuje zakonsko nasledno pravo, koje važi kada ostavilac nije ostavio testament. Naslednici su lica koja imaju određeni odnos sa preminulim – najčešće rodbinski, a izuzetno i drugi, kao što je bračni odnos. Naslednici se po zakonu raspoređuju u nasledne redove, a u svakom redu pravilo je da bliži isključuju daljeg.
Važno je znati da zakon poznaje četiri osnovna nasledna reda, a postoje i dodatne situacije (npr. bračni drug kao jedini naslednik, država kao poslednji naslednik itd.). U praksi, najčešće naslednici dolaze iz prva dva reda.
U prvom naslednom redu nalaze se deca ostavioca i njegov supružnik. Oni nasleđuju u jednakim delovima. Broj dece ne utiče na pravo supružnika – uvek deli ravnopravno s njima. Na primer, ako ostavilac ima ženu i dvoje dece, svako od njih troje nasleđuje po 1/3 imovine.
Ako neko od dece ne može da nasledi (npr. jer je umro pre ostavioca), njegov deo nasleđuju njegova deca, tj. unuci ostavioca. Ovo se naziva nasleđivanje po pravilu predstavljanja.
Ovaj red ima apsolutni prioritet – ako postoji bar jedno dete, naslednici iz drugog reda ne dolaze u obzir. Isto važi i za vanbračnu decu ako je očinstvo utvrđeno.
Ako ostavilac nema potomke, u nasledstvo stupaju njegovi roditelji i supružnik. I ovde supružnik ima zakonsko pravo na deo nasledstva – ali ovaj put nasleđuje polovinu, dok drugu polovinu ravnopravno dele otac i majka ostavioca.
Ako je jedan od roditelja preminuo pre ostavioca, njegov deo nasleđuje drugi roditelj ili ga u celosti dobija supružnik. Ako oba roditelja više nisu živa, celokupno nasledstvo prelazi na bračnog druga.
Važno: ako ostavilac nije bio u braku u trenutku smrti, roditelji postaju jedini naslednici. Ako nema ni njih, prelazi se na treći nasledni red.
Ako ostavilac nema potomke, bračnog partnera ni roditelje, u nasledstvo ulaze babe i dede, odnosno preci iz drugog kolena, zajedno sa njihovim potomcima – ujacima, stričevima, tetkama i njihovom decom.
Nasleđe se deli na dve linije:
Očinska linija – deda i baba po ocu
Majčinska linija – deda i baba po majci
Svaka linija nasleđuje po polovinu. Ako deda ili baba nisu živi, njihov deo prelazi na njihovu decu, a ako ni njih nema – na njihove potomke. Ako nema naslednika u jednoj liniji, ceo deo prelazi na drugu.
Ovaj red se u praksi retko javlja, ali zakon ga uređuje da bi se imovina uvek zakonski nasledila, odnosno dobila naslednika.
Četvrti nasledni red čine pradede i prababe i njihovi potomci. I ovde se primenjuje pravilo podele po linijama (očinskoj i majčinskoj) i pravilo predstavljanja.
Nasleđuju se u krajnjoj nuždi – kada nema nijednog naslednika iz prethodnih redova.
Ako ni u četvrtom redu ne postoji niko ko bi mogao naslediti, imovina se proglašava bez naslednika, pa prelazi u državnu svojinu, ali tek nakon sprovedenog postupka. U tom slučaju, Republika Srbija postaje zakonski naslednik, i to bez mogućnosti odbijanja nasledstva.
Zakon, dakle, nastoji da nasledstvo uvek pripadne nekom, pa makar i državi – kako imovina ne bi ostala pravno „ničija“.
Ostali nasledni redovi Ako ne postoji niko iz prethodnih redova, zaostavštinu nasleđuju dalji preci po istim pravilima. U svakom narednom naslednom redu se primenjuju pravila slična kao u prethodnim – loze, pravo predstavljanja i sukcesija.
Ako ostavilac ne ostavi testament i nema nijednog zakonskog naslednika, njegova imovina prelazi u svojinu Republike Srbije. Nasleđe se tada ne može odbiti, jer država nastupa kao naslednik po sili zakona.
U ovom slučaju, sud prvo objavljuje javni oglas kojim poziva sve potencijalne naslednike da se jave u roku od godinu dana. Ovo je krajnja zaštitna mera u naslednom pravu, koja obezbeđuje da nijedna imovina ne ostane bez titulara.
Ako preminuli ne ostavi testament i nema nijednog zakonskog naslednika iz bilo kog naslednog reda, Republika Srbija postaje zakonski naslednik. U takvoj situaciji, država preuzima celokupnu imovinu. Ta imovina potom postaje državna svojina i koristi se u skladu sa važećim zakonima.
Bračni partner ostavioca po pravilu ima pravo da nasleđuje, ali zakon prepoznaje situacije u kojima se to pravo gubi. Supružnik nema pravo na zakonsko nasledstvo u sledećim slučajevima:
U svim ovim slučajevima, bračni partner se isključuje iz zakonskog naslednog reda, bez obzira na to da li postoji testament ili ne. Prepoznavanje ovih okolnosti često zahteva pravnu proveru kroz ostavinski postupak.
Ako bračni drug deli nasledstvo sa ostaviočevim roditeljima (drugi nasledni red), a nema dovoljno sredstava za život, zakon mu daje pravo da traži posebnu zaštitu.
Može podneti zahtev da koristi (uživa) imovinu tokom svog života – u celosti ili delimično. Ako je vrednost zaostavštine mala, može tražiti da cela imovina pređe u njegovo vlasništvo. Takođe, može se postići dogovor sa ostalim naslednicima da umesto uživanja supružnik prima doživotnu novčanu rentu.
Ako se finansijske ili životne okolnosti promene (npr. poboljša materijalno stanje supružnika), sud može ukinuti ranije priznato pravo. Ovo pravo mora biti zatraženo u roku od godinu dana od smrti ostavioca.
U redovnim okolnostima, bračni drug nasleđuje polovinu imovine kada deli nasledstvo sa ostaviočevim roditeljima.
Međutim, ako je vrednost nasledstva znatno veća od lične imovine supružnika, a zajednički život nije dugo trajao, ostali naslednici (npr. roditelji) mogu tražiti da se njegov nasledni deo smanji na jednu četvrtinu (¼).
Sud odlučuje o ovom zahtevu u ostavinskom postupku, vodeći računa o svim okolnostima. Takav zahtev mora biti podnet najkasnije u roku od godinu dana od smrti ostavioca. Zahtev moraju podneti isključivo ostali naslednici.
Roditelji ostavioca, kada nasledstvo dele sa njegovim bračnim drugom, imaju pravo da traže poseban nasledni tretman ukoliko se nalaze u materijalno teškoj situaciji. U takvim slučajevima, mogu zahtevati:
Ovo pravo ne važi automatski, već se ostvaruje podnošenjem zahteva u okviru ostavinskog postupka, najkasnije u roku od godinu dana od dana smrti ostavioca. Sud odlučuje o osnovanosti zahteva, vodeći računa o ukupnoj imovinskoj situaciji i potrebama svih naslednika.
Nužni naslednici su osobe koje, po zakonu, imaju pravo na određeni deo nasledstva bez obzira na to šta piše u testamentu. U ovu grupu spadaju:
U posebnim slučajevima, nužni naslednici mogu biti i usvojioci, braća, sestre, babe i dede – ako su trajno nesposobni za rad i nemaju potrebna sredstva za život.
Nužni deo nasledstva ne može se osporiti testamentom, osim ako postoje zakonski razlozi za isključenje ili lišenje prava na nasleđe. Visina nužnog dela zavisi od statusa naslednika: potomci, usvojenici i bračni partner imaju pravo na polovinu svog zakonskog naslednog dela, dok ostali nužni naslednici imaju pravo na trećinu.
Ako nužni naslednik ne želi ili ne može da nasledi, njegov nužni deo ne prelazi automatski na druge nužne naslednike, već se raspodeljuje prema pravilima zakonskog nasleđivanja.
Nužni naslednici imaju pravo na svoj deo nasledstva pre svih legatara, ali tek nakon što se iz ostavine izmire dugovi preminulog. Nužni deo se najčešće isplaćuje u novčanoj protivvrednosti, a može obuhvatiti i konkretne predmete iz zaostavštine – o čemu odlučuje sud na osnovu zahteva naslednika.
Ako je testamentom ili poklonima za života ostavioca povređeno pravo nužnih naslednika, oni mogu tražiti dopunu svog nužnog dela. U tom slučaju, sud može smanjiti legate, pa čak i opozvati poklone ako je to potrebno za namirenje nužnih naslednika.
Rok za podnošenje zahteva za dopunu je tri godine od proglašenja testamenta, ako je pravo povređeno testamentom, odnosno tri godine od smrti ostavioca, ako je povreda nastala poklonima za života.
Isključenje nužnih naslenika
Ostavilac može testamentom isključiti nužnog naslednika iz prava na nužni deo, ako za to postoji zakonski razlog. Isključenje je moguće ako je naslednik:
Isključenje mora biti jasno izraženo u testamentu, sa navedenim razlogom koji mora postojati u trenutku smrti ostavioca.
Lišenje nužnih naslednika u korist dece
Ako je potomak koji ima pravo na nužni deo prezadužen ili je rasipnik, zaveštalac ga može u celini ili delimično lišiti nužnog dela u korist potomaka lišenog. Lišenje je punovažno samo ako u trenutku smrti ostaviočeve lišeni ima maloletno dete ili maloletnog unuka, te ako ima punoletno dete ili punoletnog unuka nesposobnog za privređivanje.
Zakon o nasleđivanju Republike Srbije teži da uravnoteži dva važna pravna načela: pravo ostavioca da slobodno raspolaže svojom imovinom i pravo bliskih srodnika na nužni deo nasledstva. Ova ravnoteža nije uvek jednostavna u praksi, posebno kada postoji više naslednika, testament ili prethodni pokloni.
Zato se u mnogim slučajevima preporučuje da se pre sastavljanja testamenta, zaključivanja ugovora o doživotnom izdržavanju ili pokretanja ostavinskog postupka, potraži pravni savet. To može pomoći da se precizno sagleda pravna situacija, pravilno proceni nasledni red i izbegnu neželjeni nesporazumi ili budući sporovi među naslednicima.
Imate pitanje vezano za nasledno pravo? Popunite formu ispod i naš tim će vam odgovoriti u kratkom roku.
Napomena: Aplikacija Herald je trenutno dostupna isključivo na engleskom jeziku.
Srpska verzija Heralda je u izradi i uskoro će biti dostupna. Zahvaljujemo na razumevanju.
