Nužni deo je zakonom zagarantovan deo nasledstva koji pripada određenim bliskim srodnicima ostavioca, bez obzira na njegovu volju izraženu u testamentu. Ovaj institut postoji kako bi se ograničila sloboda raspolaganja imovinom u korist zaštite osnovnih prava članova porodice.
Naslednici imaju pravo da zahtevaju nužni deo zaostavštine čak i ako im testament nije ostavljeno ništa. To je zakonom zagarantovana minimalna imovina koju naslednik ne može biti lišen, osim u tačno određenim slučajevima (npr. isključenje iz nasledstva).
Nužni naslednici su lica koja imaju zakonom zagarantovano pravo na deo nasledstva, bez obzira na sadržinu testamenta. Prema Zakonu o nasleđivanju, to su:
Usvojilac iz nepotpunog usvojenja, ostaviočeva braća i sestre, njegovi dedovi i babe i njegovi ostali preci nužni su naslednici samo ako su trajno nesposobni za privređivanje a nemaju nužnih sredstava za život.
Kao i zakonski naslednici, nužni naslednici se svrstavaju u nasledne redove. Prvi nasledni red čine potomci i bračni partner, drugi roditelji, a treći preci, braća i sestre. Važi princip isključivanja: ako postoji naslednik iz prethodnog reda, lica iz narednih redova ne dolaze u obzir za nasleđe, pa samim tim ni za nužni deo.
Da bi neko ostvario pravo na nužni deo, mora biti zakonski naslednik – tj. mora biti u položaju da bi, da nema testamenta, bio pozvan na nasleđe. Ako nema zakonskog osnova za nasleđivanje, ne može se zahtevati ni nužni deo.
Visina nužnog dela zavisi od toga o kojim se naslednicima radi i koliki bi im bio zakonski nasledni deo da nema testamenta. Zakon razlikuje dve osnovne grupe:
Na primer, ako bi po zakonu nasledili 1/3 imovine, njihovo pravo na nužni deo iznosi 1/6 za prvu grupu ili 1/9 za drugu grupu nužnih naslednika.
Nužni deo predstavlja zakonom zagarantovano nasledno pravo koje ne može biti potpuno uskraćeno. Potomci, usvojenici i njihov potomci, kao i bračni drug, imaju pravo na polovinu svog zakonskog naslednog dela. Ostalim nužnim naslednicima (npr. roditeljima ostavioca) pripada trećina zakonskog dela.
Primer iz prakse:
Ostavilac ima dvoje dece. Po zakonu, svakom pripada po ½ imovine. Ako testamentom ostavi sve jednom detetu, drugo dete ima pravo na ¼ celokupne imovine (to je ½ njegovog zakonskog dela). Ako mu ništa nije poklonjeno za života ni ostavljeno testamentom, njegov nužni deo je povređen i može ga tražiti sudskim putem.
Do povrede prava na nužni deo dolazi kada nužni naslednik ne dobije zakonom propisan minimum iz zaostavštine. Povreda se javlja ako je ono što naslednik primi – bilo testamentom, poklonima ili ostavinskom raspodelom — manje od vrednosti njegovog nužnog dela.
Povreda može nastati:
U tim slučajevima, naslednik ima pravo da traži dopunu do punog iznosa nužnog dela, sudskim putem ako je potrebno.
Da bi se utvrdilo da li je pravo nužnog naslednika povređeno, prvo se obračunava ukupna vrednost zaostavštine. U taj obračun ulazi:
Zatim se proverava da li ono što je nužni naslednik dobio (kroz testament, poklone ili iz ostavine) dostiže vrednost njegovog nužnog dela. Ako ne dostiže, pravo na nužni deo mu je povređeno i može tražiti dopunu do visine tog dela.
Prilikom utvrđivanja da li je nužni deo povređen, zakon nalaže da se u ukupnu vrednost zaostavštine ne uračunavaju određene vrste poklona i davanja. Iz obračuna se izuzimaju:
Ove izuzetke zakon priznaje kako bi se razlikovala redovna davanja od namernog umanjenja naslednih prava.
Nužni naslednik može ostvariti svoje pravo tako što će tokom ostavinskog postupka podneti zahtev za isplatu ili dopunu nužnog dela. Takođe, ako sud utvrdi da je njegovo pravo povređeno testamentom ili promenama koje je doneo ugovor o poklonu, može mu priznati odgovarajući deo nasledstva.
Ako nužni naslednik ne istakne zahtev u ostavinskom postupku, ili ako mu pravo bude osporeno, može se obratiti sudu tužbom u parničnom postupku. U tom slučaju sud odlučuje o osnovanosti zahteva i visini nužnog dela.
Za ostvarivanje prava na nužni deo, važno je blagovremeno reagovati i po potrebi, zatražiti pravnu pomoć.
Nužni naslednik ne odgovara za dugove ostavioca, do iznosa svog nužnog dela. U tom slučaju, on se smatra zaštićenim naslednikom koji učestvuje u zaostavštini samo do iznosa svog prava.
Međutim, ako naslednik primi više nego što iznosi njegov nužni deo – bilo testamentom, poklonima ili tokom i kad se završi ostavinski postupak – za taj „višak“ odgovara kao i ostali naslednici. To znači da može biti obavezan da učestvuje u otplati dugova iznad zakonom zagarantovanog minimuma.
Ako nužni naslednik smatra da je njegov deo povređen testamentom ili poklonima datim za života ostavioca, ima pravo da zahteva ispunjenje svog nužnog dela.
Prvi korak je da u ostavinskom postupku istakne svoj zahtev. Ako sud to odbije ili naslednik zakasni, sledeći korak je pokretanje parničnog postupka. U parnici se može tražiti:
Rokovi su strogi:
Ako nužni naslednik umre pre nego što ostvari svoje pravo na nužni deo, njegovi potomci mogu preuzeti to pravo i nastaviti ili pokrenuti postupak za ostvarenje nužnog dela.
Uslov je da je pokojni nužni naslednik bio zakonski pozvan na nasleđe i da mu je pravo na nužni deo pripadalo za života, ali ga nije iskoristio. Naslednici u tom slučaju stupaju na njegovo mesto u postupku i mogu tražiti deo imovine na koji imaju pravo, u zakonski predviđenom roku.
Nužni naslednik ima pravo da tužbom traži dopunu do punog iznosa svog nužnog dela u tačno određenim rokovima:
Zakon ostaviocu daje mogućnost da testamentom isključi nužnog naslednika ako postoji zakonom propisana osnova. Isključenje je dozvoljeno u slučajevima kad je naslednik:
Isključenje mora biti izričito navedeno u testamentu, sa jasno obrazloženim razlogom koji je morao postojati u trenutku smrti ostavioca. Kada je neko zakonito isključen, smatra se da je umro pre ostavioca, pa njegovi potomci mogu naslediti umesto njega.
Za razliku od isključenja, koje se zasniva na krivici, zakon predviđa i lišenje prava na nužni deo ko je potomak prezadužen ili ako se ponaša kao rasipnik, tj. neodgovorno upravlja imovinom. Lišenje se može sprovesti samo ako lišeni potomak ima dete (ili unuka) koje je maloletno ili trajno nesposobno za rad. U tom slučaju, nužni deo se ne gubi, već automatski prelazi na potomke lišenog naslednika.
Obligaciona zaštita se primenjuje kada nužni naslednik ne traži konkretan predmet iz zaostavštine, već želi novčanu protivvrednost svog nužnog dela.
Primer: Ako nasledniku pripada ¼ ukupne vrednosti nasledstva, a testamentom je izostavljen, on može tražiti isplatu te vrednosti u novcu.
Stvarnopravna zaštita dolazi u obzir kada nužni naslednik smatra da mu pripada određena stvar iz ostaviočeve imovine (npr. stan, kuća, zemljište) i želi da tu stvar direktno stekne u svojinu.
Napomena:
Ako se tužba ne formuliše pravilno (npr. traži se konkretna stvar u obligacionoj tužbi), sud može tužbu odbaciti. Zato je ključno da se već u pripremi tužbe precizno razlikuje da li se ostvaruje novčano ili imovinsko pravo.
Nužni deo predstavlja zakonsku zaštitu najbližih srodnika, koja ograničava slobodu ostaviočeve volje. Iako ostavilac testamentom može raspodeliti imovinu kako želi, zakon štiti pravo dece, bračnog partnera i drugih bliskih lica da dobiju svoj minimalni deo nasledstva. Ako je njihovo pravno povređeno, nužni naslednici mogu svoj deo tražiti putem suda, bez obzira na sadržinu testamenta.
Imate pitanje vezano za nasledno pravo? Popunite formu ispod i naš tim će vam odgovoriti u kratkom roku.
Napomena: Aplikacija Herald je trenutno dostupna isključivo na engleskom jeziku.
Srpska verzija Heralda je u izradi i uskoro će biti dostupna. Zahvaljujemo na razumevanju.
